Pravoslavni hrišćani širom sveta danas će obeležiti Vaskrs, praznik koji simbolizuje pobedu života nad smrću.

Vaskrs je najveći hrišćanski praznik, jer suština hrišćanskog učenja označava Hristovo vaskrsnuće iz mrtvih, kao pobeda vere i života nad smrću.

Na Vaskrs se skidaju oltarske dveri da bi se time pokazalo da je Isus Hristos, po crkvenom učenju, vaskrsnućem pobedio smrt i otvorio rajska vrata.

Po crkvenom učenju, Isus je raspet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, a u nedelju zorom, osetio se snažan zemljotres i andjeo Božji sleteo je na grob. Stražari koji su čuvali grob, u strahu su popadali kao mrtvi, a Isus vaskrsao.

Na Vaskrs je, po verovanju, prvo Marija Magdalena srela Hrista, a potom se on ukazao i svojim učenicima.

Samo učenik Toma, koji je bio odsutan, nije odmah poverovao da je Hristos vaskrsnuo, pa je morao lično da se uveri. Otuda u narodu uzrečica: „Neverni Toma“.

Ljudi se za ovaj praznik pozdravljaju sa: „Hristos vaskrese“ i „Vaistinu vaskrese“. Cela nedelja praznika zove se Svetla nedelja, a tada se pevaju radosne crkvene pesme.

Na prvom Vaseljenskom saboru, u Nikeji 325. godine, odlučeno je da se Vaskrs svuda praznuje istog dana, pošto se ispune tri uslova: posle prolećne ravnodnevice, prve nedelje posle jevrejske Pashe i posle prvog punog meseca.

Vaskrs je pokretan praznik. Uvek se vezuje samo za nedelju i može „pasti“ u razmaku od 35 dana – od 4. aprila do 8. maja po starom, julijanskom kalendaru, odnosno od 22. marta do 25. aprila po novom, gregorijanskom računanju vremena.

PODELI