Pre 77 godina plavo beogradsko nebo okupirali su avioni nacističke Nemačke. U četiri naleta nemački bombarderi zasuli su prestonicu
kraljevine Jugoslavije bombama. Prvog dana rata izvršen je i kulturni genocid nad jednim narodom.
Tog 6. aprila, rano u 6.30 časova, 234 bombardera i 120 lovaca napali su Beograd. Većinu Beograđana strašno bombardovanje prubudilo je iz sna, bila je nedelja.

Odluku da se Beograd razori 27. marta doneo je lično Adolf Hitler, razjaren vestima o demonstracijama protiv potpisivanja „Trojnog pakta“, i rušenju vlade Cvetković-Maček.

Naime, pod sve žešćim pritiskom fašističke Nemačke, Vlada Cvetković – Maček je 25. marta 1941. godine, u bečkom dvorcu Belvedere, potpisala protokol o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu (Nemačka, Italija, Japan). Svoje nezadovoljstvo tim činom, slobodarski i ponosni narod, izrazio je masovnim demonstracijama u svim gradovima, pa i manjim sreskim mestima, 27. marta 1941. godine.

Rodoljubiva grupa oficira istoga dana izvršila je puč, zbacila Vladu Cvetković – Maček i namesništvo, na presto ustoličila maloletnog kralja Petra II Karađorđevića i obrazovala novu vladu, sa predsednikom, generalom Dušanom Simovićem na čelu.

Iznenađen razvojem situacije, Hitler je na hitno održanoj konferenciji sa svojim generalima, 28. marta 1941. godine, doneo odluku o napadu na Jugoslaviju, s ciljem da je razbije i uništi kao državu. Odluka je poznata pod šifrom “Poduhvat 25.”

Izvršenje zadatka povereno je 4. vazdušnoj floti pod komandom general-pukovnika Aleksandra Lera, a operacija uništenja Beograda je nosila naziv „Strašni sud“ (Strafgericht).

Jugoslovensku prestonicu je od najezde jata Hitelerovih “flug-cojg” formacija branio elitni Šesti lovački puk i jedinice protivvazdušne odbrane Vazdušne zone Beograd.

Napadačima su naneli znatne gubitke, ali u toj neravnopravnoj borbi, uprkos srčanosti naše vojske, pobedu je odnela fašistička sila. U prvim vazdušnim borbama 6. aprila poginula su dvojica, a ranjeno je šest jugoslovenskih pilota.

Tim napadom Jugoslavija je uvučena u Drugi svetski rat, iako su jugoslovenske vlade, i pre i posle puča, svim mogućim sredstvima nastojale to da izbegnu.

Nemačka i njene saveznice Italija, Bugarska i Mađarska, napale su Kraljevinu Jugoslaviju bez objave rata.
Precizan broj žrtava nikada nije utvrđen, najčešće spominjana brojka ubijenih civila je 2.274. Nemačke procene govorile su da je žrtava bombardovanja bilo između 1.500 i 1.700, dok je premijer Engleske Vinston Čerčil u izjavi za Radio London izjavio da su Nemci usmrtili skoro 12 hiljada duša.

Već u prvom, od ukupno četiri talasa bombardovanja, tog dana, stradala je zgrada broj 14 na Kosančićevom vencu, tadašnja Narodna biblioteka Srbije.
Zgrada je pogođena zapaljivim bombama u 16 časova. Požar je trajao nekoliko dana, a prema rečima stanovnika koji su živeli u okolini, ruševine su se pušile mesecima.

U zvaničnom nemačkom dokumentu koji se odnosi na bombardovanje Beograda, predočenom na posleratnom suđenju, Narodna biblioteka je označena kao jedan od prvih ciljeva.
I posle svega, krater na Kosančićevom vencu stoji i dan danas.

U biblioteci se nalazilo 1.300 ćirilskih rukopisa, od kojih je oko 100 rukopisnih knjiga bilo na pergamentu, zatim 200 starih štampanih knjiga i inkunabula, povelje, bogata zbirka mlađih rukopisa, neproučena zbirka turskih dokumenata o Srbiji i Beogradu, zbirka pisama značajna za politiku, kulturu i književnu istoriju, zbirka starih karata i slika, oko 300.000 primeraka časopisa i knjiga.

Nestali su i kompleti svih srpskih časopisa, alamanaha i kalendara, kao i zbirka srpskih i stranih novina.

Izvor: Mondo

PODELI