Rak debelog creva je treći vodeći uzrok obolevanja od malignih bolesti u svetu, iza raka pluća i raka dojke.

Ovaj zloćudni tumor je lokalizovan na završenom delu crevnog trakta, a najčešće počinje nastankom benignih izraštaja na unutrašnjem zidu creva (adenomatozni polipi), koji se vremenom mogu izmeniti i prerasti u maligni tumor.

Rano otkrivanje podrazumeva testiranje zdravih osoba, bez prisutnih simptoma i znakova bolesti. Prevencija malignih bolesti predstavlja najefikasniji pristup u njihovoj kontroli, jer je moguće eliminisati, menjati ili uticati na približno dve trećine faktora rizika koji su odgovorni za nastanak raka.

Rak debelog creva je u svetu treći vodeći uzrok obolevanja, iza raka pluća i raka dojke (17,3 na 100.000 stanovnika prema standardizovanim stopama incidencije). Treći je najčešći karcinom kod muškaraca i drugi vodeći maligni tumor kod žena.

Srbija se već duži niz godina nalazi u grupi zemalja Evrope sa srednje visokim stopama obolevanja i visokim stopama smrtnosti od navedene lokalizacije karcinoma. Svake godine se registruje oko 4.500 novoobolelih osoba, a preko 400 samo u Beogradu, gde sa ovom bolešću živi preko 5.000 ljudi. Kod oba pola stope mortaliteta za rak kolorektuma rastu sa godinama starosti i najviše su kod osoba 75 i više godina starosti.

Smatra se da nastaje kao posledica delovanja naslednih faktora, faktora sredine i načina života. Stil života i nezdrave navike kao što su pušenje, konzumiranje alkohola, nepravilna ishrana sa unosom previše crvenog, prerađenog i dimljenog mesa, a malim unosom žitarica, voća i povrća, nedostatak fizičke aktivnosti, gojaznost, šećerna bolest, predstavljaju faktore rizika za nastanak karcinoma na koje se može uticati promenom načina života.

Najčešći simptomi su krvarenje u stolici, promene u pražnjenju creva (prolivi, zatvori, nepotpuno pražnjenje), bolovi u trbuhu, malokrvnost, nagli gubitak telesne težine, malaksalost i osećaj prekomernog umora. Ukoliko su prisutni navedeni simptomi, znači da je bolest već uznapredovala.

Rak debelog creva razvija se sporo tokom više godina, a ranim otkrivanjem postižu se veliki izgledi izlečenja i podrazumeva testiranje zdravih osoba, bez prisutnih simptoma i znakova bolesti. Istraživanja su pokazala da je moguće smanjiti smrtnost od raka debelog creva preventivnim pregledom stolice na golim okom nevidljivu krv u stolici, koja je često prvi znak bolesti debelog creva. Imunohemijski test za rano otkrivanje skrivene krvi najčešće je korišćena metoda.

Osobe kod kojih je test pozitivan upućuju se na kolonoskopiju, kako bi se otkrio uzrok krvarenja koji ne mora uvek da bude karcinom, već može biti dobroćudni tumor ili neko drugo oboljenje creva. Rak debelog creva može se otkriti u početnom stadijumu, a može se i sprečiti otkrivanjem i uklanjanjem sitnih izraslina (polipa) iz creva.

Programi skrininga značajno smanjuju mortalitet od raka debelog creva. Skrining predstavlja prepoznavanje do tada neotkrivene bolesti, korišćenjem skrining testa u prividno zdravoj, tj. asimptomatskoj ciljnoj populaciji. Republika Srbija je započela sa postepenim uvođenjem organizovanog skrininga raka debelog creva od 2012. godine.

Ciljna grupa za testiranje na rak debelog creva obuhvata građane oba pola starosti od 50 do 74 godine, koji se jednom u dve godine pozivaju na testiranje skrivenog krvarenja u stolici.

Organizovani skrining je organizaciono zahtevan i složen proces, pa je zato neophodno postepeno širiti teritoriju na kojoj se sprovodi, u skladu sa obezbeđivanjem svih potrebnih materijalnih i finansijskih uslova, kao i edukacije zdravstvenih radnika.

Prevencija malignih bolesti ima ogroman javnozdravstveni potencijal i predstavlja najefikasniji pristup u kontroli malignih bolesti, jer je moguće eliminisati, menjati ili uticati na približno dve trećine faktora rizika koji su odgovorni za nastanak raka.

Maligna bolest debelog creva može biti izbegnuta jednostavnim merama: uvođenjem u ishranu što više voća i povrća, namirnica bogatim  vlaknima, žitarica od celog zrna, ograničenim konzumiranjem alkohola, prestankom pušenja, redovnim vežbanjem i održavanjem normalne telesne težine. Ukoliko do bolesti ipak dođe, njen ishod je moguće poboljšati ranim otkrivanjem, adekvatnim lečenjem i rehabilitacijom uz odgovarajuće palijativno zbrinjavanje.

Izvor: Danas/GZZJZ

Foto: Pixabay

PODELI