Jedan od najvažnijih faktora razvoja bibliotečko-informacione delatnosti je sticanje novih znanja i veština, unapređivanje kapaciteta zaposlenih, razmena informacija i saznanja o novim dostignućima u struci itd. Veoma važna oblast u kojoj se ističu zaposleni u Gradskoj biblioteci „Vladislav Petković Dis” je stručni rad, tj. učešće na skupovima, konferencijama i dr. Bibliotekari iz Čačka su početkom oktobra 2018. učestvovali na dva stručna skupa, u Subotici i Kraljevu.

Gradska biblioteka Subotica i Hrvatska čitaonica organizovali su od 3. do 5. oktobra treće po redu međunarodno savetovanje na temu „Primena novih tehnologija i metoda rada u radu sa decom i mladima u knjižnicama”. Savetovanje je održano u okviru XVII Dana hrvatske knjige i reči – dani Balinta Vujkova. Želja organizatora bila je da na jednom mestu okupi stručne radnike kako bi prikazali praktičnu primenu ideja i iskustava, te je o korišćenju novih tehnologija u radu sa decom i mladima govorilo 29 bibliotekara iz Srbije i Hrvatske, a među njima je bio i Vladimir Simić, bibliotekar Matične službe Gradske biblioteke „Vladislav Petković Dis”. On je predstavio rad pod nazivom „Ja čitam, a ti?” i prikazao postupke kreiranja kviza, koji uključuje korišćenje savremenih računarskih alatki, a namenjen je bibliotekarima i svima koji rade se predškolcima, učenicima i mladima. Zamisao je da jednostavno i efikasno osmisle i sprovedu kreativan program koji je spoj edukacije, druženja, igre i zabave. Učesnici Skupa su dobili potvrdu o uspešno realizovanom programu, a u neformalnom delu razgovora, veći broj bibliotekara i nastavnika bio je zainteresovan za primenu ideje i realizaciju kviza uz pomoć novih tehnologija koje je predstavio čačanski bibliotekar Vladimir Simić.

Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani” u Kraljevu je u okviru proslave 150 godina od osnivanja prve čitaonice u Karanovcu, 8. i 9. oktobra organizovala Stručni skup „Biblioteke u kulturnom životu Srbije” na kome su učestvovali čačanski bibliotekari. U oficijelnom delu Skupa pozdravnu reč je uputio mr Miša Milosavljević, direktor kraljevačke Biblioteke, koji je istakao značaj ovakvih okupljanja i unapređenja bibliotečke profesije uz saradnju i podršku znalaca iz kulturnog života Srbije. Nakon njega prisutnima se obratio i predsednik Bibliotekarskog društva Srbije i direktor čačanske Biblioteke dr Bogdan Trifunović čestitajući veliki jubilej i ukazujući na to da biblioteke zaista jesu istinske ustanove kulture.

Prvu sesiju čija je tema bila „Kulturna misija biblioteka” moderirale su dr Dobrila Begenišić i Novka Šokica Šuvaković. Dr Dragan Hamović izložio je rad pod naslovom „Tribine o poeziji kao neizbežni anahronizam” u kome biblioteke posmatra kao „tačke na kojima će se očuvati vatra poezije”, Gojko Božović, urednik IK „Arhipelag” je govorio o javnim bibliotekama kao javnim servisima, kulturnim centrima i promociji čitanja. Iz pozicije urednika IK „Klio” ali i vrsnog poznavaoca bibliotekarstva, domišljato je o budućnosti biblioteka i njihovom (ne)umiranju, izlagao Zoran Hamović. On je rekao da biblioteke u budućnosti ne treba da služe samo za čitanje ili dobijanje informacija, već pre svega treba da budu centri za učenje. Bibliotekar Narodne biblioteke Srbije Dubravka Simović je pokušala da predoči da li i kako biblioteke mogu da menjaju stvarnost. Marijan Marinković iz Biblioteke grada Beograda je govorio o ulozi biblioteka u razvoju istančanog čitalačkog ukusa. Direktor kragujevačke Biblioteke Mirko Demić je posvedočio da je biblioteka mesto susreta čitalaca i pisaca potkrepivši sve to primerima iz prakse, dok je Gordana Đilas iz Biblioteke Matice srpske govorila o novim oblicima čitanja i korišćenja bibliotečkog potencijala.

U okviru druge sesije koju su moderirali dr Bogdan Trifunović i dr Dejan Vukićević, a koja se odnosila na izdavačku delatnost biblioteka, govorila je Bojana Vukotić iz Narodne biblioteke Srbije o bibliotekama kao izdavačima serijskih publikacija, urednik „Čitališta” naučnog časopisa za teoriju i praksu bibliotekrstva Goran Trailović je efektnom prezentacijom prikazao rad na izradi stručne publikacije i izdavačke delatnosti Gradske biblioteke Pančevo. Da i manja mesta mogu imati reprezentativne ustanove kulture koje prikazuju merilo zrelosti lokalne zajednice i bogatu izdavačku delatnost osvetlila je Vladana Stojadinović iz Biblioteke u Knjaževcu. O Danima kragujevačke knjige govorila je Tatjana Janković, dok je direktor Biblioteke „Jefimija” iz Trstenika Veroljub Vukašinović govorio o zbornicima edicije „Savremena srpska proza” kao doprinosu proučavanja savremene srpske književnosti. Prvi radni dan zatvorila je mr Ana Gvozdenović iz kraljevačke Biblioteke koja je kazivala na temu „Od egzila do brenda” imajući u vidu vrlo značajnu i plodotvornu izadavačku delatnost „Povelje”.

Olivera Nedeljković, bibliotekar savetnik Zavičajnog odeljenja čačanske Biblioteke predstavila je dve decenije manifestacije „Štampana reč”. „Autor postavki od 2000. do 2012. godine bila je Marija Orbović, a otada do danas, nastojeći da na dostojan način nastave dobro zasnovanu tradiciju, izložbe su priređivali bibliotekari Tijana Bežanić, Tamara Janković i Olivera Nedeljković, dok je u realizaciju pratećih programa bila uključena većina čačanskih bibliotekara, uz neprestanu podršku rukovodstva ustanove…Trud čačanske Biblioteke da se sačuva i prikupi zavičajna produkcija, biće valjani dokazi koje ćemo pred budućim generacijama moći da priložimo u odbranu svog vremena”, zaključila je Olivera Nedeljković.

Moderator druge sesije dr Bogdan Trifunović na kraju se osvrnuo na uspešna izlaganja ističući „dominaciju književnih naslova kod monografskih izdanja za razliku od serijskih gde je zastupljena bibliotečko-informaciona delatnost”.

Drugog dana stručnog skupa tema je bila „Kulturno-propagandna i prosvetna delatnost biblioteka” u kome su takođe učestvovali vrsni poznavaoci knjiga i biblioteka.

Izvor: TV Lav plus

PODELI