Sve izvesnije da će se o „pravnom dokumentu“ sa Prištinom izjašnjavati građani, što je „Novostima“ nagovestio i predsednik Vučić.

NACRT takozvanog pravno obavezujućeg sporazuma Beograda i Prištine, pre nego što bi ga Srbija i zvanično prihvatila, mogao bi da se nađe i pred sudom građana.

Mogućnost referenduma o predlogu sporazuma nagovestio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u intervjuu za „Novosti“, u kojem je rekao da je za prihvatanje takvog dokumenta neophodna „široka saglasnost i većinska volja našeg društva“. On je naglasio da to nije pitanje samo za Srbe na KiM, iako su njihova bezbednost, ekonomski napredak i perspektiva najvažniji, već i za sve ostale koji žive u Srbiji.

Pozivanjem građana da se izjasne o predlogu sporazuma, srpske vlasti bi, praktično, podigle ulog u pregovorima o konačnom rešenju za KiM, jer bi primorale međunarodne posrednike da se snažnije založe za kompromisno rešenje koje bi bilo prihvatljivo većini u našoj zemlji.

U suprotnom, odbacivanje dogovora na eventualnom referendumu, dovelo bi do potpunog kraha pregovaračkog procesa, obesmislilo godine razgovora, a bilo bi shvaćeno i kao još jedan neuspeh Evropske unije koja se prihvatila uloge posrednika.

Mogući referendum, takođe, otklonio bi i spekulacije po kojima je „pravno obavezujući sporazum“ samo eufemizam i flosukla iza koje vlast, navodno, pokušava da sakrije neku formu priznavanja kosovske nezavisnosti.

Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže da građani svakako imaju konačnu reč, ali da bi prethodno političari morali da preuzmu odgovornost:

– Svi moraju da jasno iznesu svoj stav o rešenju za Kosovo i Metohiju i eventualnom sporazumu sa Prištinom. Tek onda se može raspisati referendum i omogućiti građanima da donesu odluku. Ako predlog ne dobije podršku, političar koji stoji iza njega, snosiće političke posledice. Naravno, ako i dobije podršku, ostaje istorijska odgovornost za odluke.

Profesor međunarodnog prava Bojan Milisavljević kaže da referendum uvek može da se organizuje, pa i pre nego što se sveobuhvatni sporazum potpiše. Po njegovoj oceni, takav sporazum podrazumeva izmenu Ustava Srbije, a s obzirom na to da ustavne promene iziskuju potvrdu građana, to znači da bi dogovoreni paket svakako morao da u nekom trenutku izađe pred sud naroda.

Naši propisi, naime, predviđaju obavezu Narodne skupštine da akt o promeni Ustava stavi na referendum radi potvrđivanja, ako se promene odnose na preambulu Ustava, načela Ustava, ljudska i manjinska prava i slobode, uređenje vlasti, proglašavanje ratnog i vanrednog stanja, odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju ili postupak za promenu Ustava.

Ako do referenduma dođe, sudeći prema stavovima građana o tom pitanju, u kojima već godinama ima veoma malo odstupanja, teško da bi bilo prihvaćeno bilo koje rešenje koje uključuje neki oblik prihvatanja kosovske državnosti.

Izvor: Novosti

PODELI