Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici danas obeležavaju Vaznesenje Gospodnje, praznik koji je u narodu poznat kao Spasovdan.

Spasovdan je jedan od deset praznika posvećenih Gospodu Isusu Hristu, koji se obeležava 40 dana posle Vaskrsa, a deset dana pre Svetih Trojica (Duhova), i uvek je u četvrtak.

Vaznesenje Gospodnje je sećanje na dan kada se Isus Hristos četrdeseti dan posle vaskrsenja poslednji put javio svojim učenicima – dvanaestorici apostola i uzneo (vazneo) na nebo, i „seo s desne strane Boga“.

Spasovdan je krsna slava grada Čačka. Rezanje slavskog kolača planirano je u 9 časova u Crkvenoj porti.

Narodna verovanja i običaji

Po hrišćanskom verovanju, vaskresenjem je Gospod pokazao da je jači od smrti i 40. dana od vaskrsenja njegovi su se učenici nalazili za trpezom. Tog dana im se Hristos ponovo javio i rekao:

– Idite po svemu svetu i propovedajte Jevanđelje svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen – navodi se u Novom zavetu.

Običaj iz vremena boga Peruna

Mnogi običaji o Spasovdanu sačuvani su još od prethrišćanskih vremena. Bio je to praznik koliko ratara, toliko i stočara. Božanstvo Spas je imalo ulogu zaštite i spasenja, te mu se narod obraća molitvom: “Sveti Spase – spasi duše naše!”

Prema starom slovenskom verovanju, gromovnik Perun, tukao je, po verovanju, gromovima i gradom useve, a božanstvo Spas je uz žitni klas u ruci, spasavalo useve od grada.

Za Spasovdan kao krsnu slavu klalo se jagnje i spremala se cicvara. Inače, naši stari nisu pili mleko od Nove godine do Spasovdana, a verovali su da na Spasovdan muškarci ne valja da se briju, žene da se umivaju a deca da se kupaju pa to nisu tog dana ni činili. Na Spasovdan nikako ne valja spavati preko dana da se ne bi dremalo čitave godine.

Na taj dan bogatiji su posle odlaska u crkvu pozivali goste na ručak, a manje imućni su nastavljali druženje ispred crkve gde se narod okupljao i veselio.

PODELI