Ako je suditi prema procenama stručnjaka sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu i Instituta za voćarstvo u Čačku ovogodišnji rod voća biće sasvim zadovoljavajući rod voća, a i izvoz može da parira intenzivnim ratarskim kulturama.

Stručnjaci tvrde da su prolećni mraz i sneg naneli štetu samo voćnjacima u ravničarskim krajevima, dok su se na udaru kiše, praćene gradom, našli samo pojedini lokaliteti pod voćem.

– Podaci sa terena pokazuju da je na voćnjacima u Vojvodini sporadično registrovana šteta od mraza, pri čemu su najviše stradale kajsije. S druge strane, sneg je bio dragocen zbog akumulacije vlage u zemljištu. Kiša i grad protekle nedelje načinile su štetu u Ivanjici i na jugu Srbije, ali u celini gledano, kiša je dobrodošla jer je zemljište suvo u dubljim slojevima. Voćnjaci su dobro podneli sve dosadašnje vremenske izazove i obećavaju dobru rodnost, pod uslovom da nas ne iznenadi novi grad jer kod ekstremno visokih temperatura gradni oblaci su česta pojava. Savetujemo voćarima da pažnju usmere na navodnjavanje, s obzirom na to da samo sedam odsto voćnjaka u Srbiji ima zalivne sisteme, a bez toga nema visokih prinosa – objašnjava za Danas Milovan Veličković, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu.

Naš sagovornik naglašava da Srbija, kao retko koja država, ima povoljne klimatske i zemljišne uslove za razvoj voćarstva, koje treba unapređivati. „Voćarstvo je najprofitabilnija, ali i najskuplja za investiranje, grana agrara. Pritom je i najrizičnija. Zahteva puno ulaganja i rada ali se, primera radi, sa jednog hektara maline može ostvariti prinos kao sa 300 hektara pšenice“, tvrdi profesor Veličković.

U Institutu za voćarstvo Čačak kažu da je period zahlađenja tokom prolećnih dana samo delimično smanjio rod voća. Najviše su oštećene rane sorte kajsije kojih je relativno malo u zasadima pa, u komercijalnom smislu, šteta nije tako velika.

– U ovom momentu možemo biti zadovoljni situacijom u zasadima voćaka. Najzastupljenije sorte „mađarska najbolja“ i njeni klonovi, kao i NS sorte, su pretrpele različiti stepen oštećenja u zavisnosti od područja, ali i mikrolokaliteta na kojima se nalaze zasadi. Generalno, na području Srbije se može očekivati manji rod kajsije u odnosu na potencijal, dok su druge vrsta voćaka u dobrom stanju. Pritom mislim na jabučaste vrste voćaka koje su veoma dobro rodile na gotovo svim područjima. Naročito su dobro ponele jabuke, i to sve sve sorte. Kod koštičavih vrsta voćaka se, takođe, može očekivati solidan rod, prvenstveno kod šljive. Što se tiče sortimenta šljive, u našoj zemlji su najviše zastupljene sorte stvorene u Institutu za voćarstvo u Čačku, pomenuću „čačansku rodnu“, „čačansku lepoticu“, „čačansku najbolju“, „timočanku“, „stenly“ i u znatno manjem procentu autohtone rakijske sorte. To su, svakako, sorte koje bih preporučio proizvođačima za zasnivanje novih zasada – objašnjava Milan Lukić, direktor Instituta za voćarstvo u Čačku.

Prema njegovoj oceni u ovom momentu najvažnije je da proizvođači primene odgovarajuće mere zaštite od prouzrokovača bolesti i od štetočina, kako bi se, koliko je to moguće, sprečilo širenje prvenstveno gljivičnih bolesti.

Komentarišući izvozni potencijal voćarstva agroanalitičar Milan Prostran, bez dvoumljena, kaže da malina, čiji izvoz može da parira izvozu kukuruza, zauzima lidersku poziciju na toj listi. On je tu konstataciju ilustrovao podatkom da je u 2016. godini izvezeno kukuruza u vrednosti od 314 miliona američkih dolara, dok je izvoz maline iznosio 223 miliona dolara, a jabuke 113 miliona dolara.

– Naš najveći izvozni potencijal u voćarstvu svakako je malina koja se izvozi na tržište Evropske unije, najviše u Nemačku, Austriju, ali i u Švajcarsku, dok jabuku izvozimo na rusko tržište. U izvozu su, doduše u nešto manjem obimu, zastupljene i ostale vrste voća, pre svega breskva i trešnja, kao i kupina, dok jagoda ima sezonski karakter i nije toliko transportabilna – ističe Prostran.

Svi se slažu da su ulaganja u voćarstvo velika, kreću se od 20.000 do 30.000 evra po hektaru ako to podrazumeva i zaštitne mreže, ali s druge strane i zarada prati investiciju.

Izvor: Danas

PODELI