Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Vozdviženje Časnog Krsta – Krstovdan, pomen na događaj kada je pronađen krst na kojem je raspet Isus Hristos.

Na današnji dan praznuju se dva događaja – pronalazak Časnog krsta i njegov povratak iz Persije u Jerusalim.

Krstovandan, koji u pravoslavnom kalendaru poznat i kao Vozdviženje (podizanje) Časnog krsta, slavi se još od prvih godina zvanične hrišćanske propovedi.

Praznik je ustanovljen  godinu dana posle Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji, koji je održan 326. godine. Slavi se uvek 14. septembra po starojulijanskom (27. septembra po gregorijanskom i novojulijanskom) kalendaru.

Postoji i tzv. zimski Krstovdan, koji se slavi uoči Bogojavljenja i spada u nepokretne praznike.

NARODNI OBIĆAJI O KRSTOVDANU

Krstovdan je radostan praznik – na ovaj dan važi pravilo strogog posta, na hlebu i vodi. Vernici na današnji dan uglavnom jedu hleb i grožđe.

U nekim selima ovo je bila prilika za vašar, da zorom ljudi prodaju i kupuju stoku a od podneva da „vide i budu viđeni“.

Stari je običaj da na ovaj dan stoka se premazuje katranom u znaku krsta da bi se zaštitila od bolesti.

U narodu se veruje da se na Krstovdan zmije povuku na počinak i da ih od tada više nema slobodno u prirodi.

U svim selima na ovaj dan isplaćuju se poljaki, ljudi koji čuvaju polja od Đurđevdana do Krstovdana i koji teraju ptice i naplaćuju globe od onih čija stoka pravi štete na tuđim njivama.

Na Krstovdan se kopaju i rupe za sađenje voćaka, kako bi im se grane što više razgranale.

U okolini Leskovca na ovaj dan ljudi su u crkviosveštavali bosiljak, grožđe, žito i jabuke. Osveštani bosiljak držan je s ikonom i on je kasnije služio za razna isceljenja.

Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.

PRVO VOZDVIŽENIJE

Časni Krst je pronašla carica Jelena, majka cara Konstantina Velikog, kada je bila na poklonjenju Hristovom grobu u Jerusalimu.

Nakon što je preuzeo vlast nad cijelim Rimskim carstvom, car Konstantin Veliki želio je da obnovi hrišćanske svetinje u Svetoj zemlji.

Jedna od najvećih želja Svetog cara Konstantina i njegove majke, Svete carice Jelene, bila je da pronađu Časni Krst na kojem je bio raspet Isus Hristos.

Carica Jelena je nakon mnogo muke i truda uspela da dozna gđe se nalazi Časni Krst i naredila je da se kopa zemlja.

Nakon izvesnog vremena, u Venerinom hramu, kopači osetiše divan miris iz zemlje, a nedugo zatim otkopaše i tri krsta, tablicu na kojoj je pisalo „Isus Nazarećanin, car Judejski“ i klinove kojima je bio prikovan za Krst.

Ne mogavši da razaznaju na kojem je tačno krstu bio raspet Hristos, dosete se da na mrtvaca, čija je pogrebna povorka prolazila, polože sva tri krsta.

Kada je Časni Krst dotakao telo mrtvaca, on je vaskrsao, a Krst je odnesen na Golgotu.

Krst rasejan svetom

Prvo uzdizanje, Vozdviženje, Časnog Krsta dogodilo se 326. godine i od tada je Časni krst stajao u srebrnom kovčegu u Hramu Hristovog Vaskrsenja koji je carica Jelena potom podigla na Golgoti. Taj dan se slavi kao Krstovdan, jedan od najznačajnijih praznika u godini. I pored caricine želje da ta relikvija ostane netaknuta, vekovima je od Časnog Krsta uzimana čestica po čestica i raznošena po celom svetu.

Krstovdan određuje vreme

U mnogim krajevima se tog dana predskazuje i vreme – ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako je suvo, naredna godina će biti sušna. Zatim, ako do Krstovdana ne odu laste, neće biti jake zime. Tiha kiša o Krstovdanu predskazuje blagu zimu, grmljavina plodnu godinu, a ako je Krstovdan oblačan, zima će biti snegovita. Ako je vedar, biće suvomrazice.

Mondo

PODELI