Uključivanje privatnog zdravstvenog sektora u državni, inovativne terapije, dva nova skrining programa samo su deo novina u zdravstvu koje se nalaze u Nacrtu zakona o zdravstvenom osiguranju, čije usvajanje očekujemo do kraja godine.

Plaćena rekonstrukcija ili korekcija posle operacija

Prava koji građani imaju na teret zdravstvenog osiguranja biće proširena, pa tako, na primer, žene koje su operisane od karcinoma dojke i kod kojih je urađena mastektomija, odstranjenje jedne ili obe dojke, imaće mogućnost da o trošku osiguranja urade korekciju ili rekonstrukciju.

Domovi zdravlja pod republičkom upravom

Prema rečima Mehe Mahmutovića, državnog sekretara u Ministarstvu zdravlja, pred Skupštinom će se do kraja godine naći i novi zakon o zdravstvenoj zaštiti, koji predviđa da upravljanje domovima zdravlja sa lokalnog pređe na republički nivo.

Preduzetnici će moći da zakupe i urede deo bolnice

– Rađen je i ugovor sa privatnim sektorom. Sad se može raditi katarakta, vantelesna oplodnja, dijaliza i hiperbarična komora. U novom nacrtu očekuje se još jedna od novina, to je javno-privatno partnerstvo u zdravstvu – rekao je Mahmutović.

Javno-privatno partnerstvo bi praktično značilo da neki preduzetnik može da sklopi ugovor sa RFZO na, recimo, 20 godina, da obavlja zdravstvenu delatnost u nekoj bolnici. On bi tako bio u obavezi da sredi taj deo bolnice i nabavi svu potrebnu aparaturu za određenu granu medicine kojom bi se bavio. Pacijenti bi se lečili o trošku zdravstvenog osiguranja, preduzetniku bi RFZO to plaćao, a bolnica bi bila savremeno opremljena, pa bi svi bili na dobitku.

Obavezni skrining pregledi kako bi se obezbedilo pravo na besplatno lečenje

Novina su i obavezni skrining pregledi. Pošto su redovne kontrole dobar put ka prevenciji bolesti, a rano otkrivanje omogućuje brže izlečenje, svi će morati da idu na preglede kako bi imali mogućnost da se leče o trošku RFZO. Oni koji se ne budu odazivali na skrininge, moraće da se leče o svom trošku ukoliko se razbole od bolesti koju taj pregled treba da dijagnostikuje. U pripremi su i dva nova skrining programa – za dijabetes i depresiju.

Širi krug ljudi kojima se obezbeđuje puna zdravstvena zaštita

Novim zakonom proširen je krug onih kojima se obezbeđuje zdravstvena zaštita u punom iznosu – davaoci organa, ćelija i tkiva, osim za lekove i medicinska sredstva, osiguranici iz kategorije “naročito osetljiva populacija”, kao što su stari, deca, žene, trudnice, porodilje, Romi… Osnov za naknadu zarade tokom bolovanja biće prosečna zarada u prethodnih 12 meseci, umesto dosadašnja tri meseca. Roditelji dece obolele od teškog oštećenja moždanih struktura, malignih bolesti ili drugog teškog pogoršanja zdravstvenog stanja dobijaju pravo na bolovanje u neograničenom trajanju do detetovih 18 godina, sa naknadom zarade u visini od 100 odsto.

Plaćanje troškova hitne medicinske pomoći u inostranstvu

Uređuje se i plaćanje troškova hitne medicinske pomoći u inostranstvu u slučaju kada osiguranik pre odlaska nije pribavilo potvrdu o korišćenju zdravstvene zaštite, tako što te troškove plaća RFZO, a onda ih potražuje (refundira) od osiguranika.

Set zakona o zdravstvu

Dr Verica Lazić, direktorka RFZO, rekla je za „Blic“ da nas u narednom periodu očekuje donošenje ključnih zakona iz oblasti zdravstva.

– Ovi zakoni su osnov za zdravstvenu politiku, a među njima je i Zakon o zdravstvenom osiguranju, te će se i dalja angažovanja RFZO uskladiti sa rešenjima koja budu usvojena. Stalni cilj RFZO-a je unapređenje prava lica osiguranih iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja u okviru raspoloživih finansijskih mogćnosti – rekla je Lazić.

U pripremi je čitav set novih zakona – o zdravstvenom osiguranju, lekovima, medicinskim sredstvima, psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, sanitarnom nadzoru, prekursorima, zaštiti stanovništva od duvanskog dima, predmetima opšte upotrebe i tra­nsplantaciji.

Blic

PODELI