Potpredsednica Vlade Srbije, piše, za „Novosti“, o Zakonu o rodnoj ravnopravnosti. Tražimo da nam se pruži ista šansa kao i muškarcima godinama unazad usvojili smo veliki broj zakona. Rasprave o njima nekad su manje ili više zanimljive, ponakad žučne i oštre, često čisto političke. I sama sam u Skupštini branila veliki broj zakona, kao o planiranju i izgradnji koji je doneo revoluciju u izdavanju građevinskih dozvola, zakone o lukama, stanovanju, železnici, putevima… Svaki od njih se ticao samo na jednu oblast života.

Ali postoje zakoni koji ulaze u sve pore naših života, koji menjaju dosadašnji način života, koji tresu učmalost i donose nova pravila kojima će građani i građanke imati više slobode. To je zakon o rodnoj ravnopravnosti.

U tradicionalnoj Srbiji sam pojam rodne ravnoravnosti kod muškaraca para uši i budi otpor, dok žene odmahuju rukom misleći da niko i ništa ne može da promeni svakodnevicu u kojoj rade i po nekoliko poslova, u kojoj su stub na kome počivaju kuća i porodica.

Žene žele da se čuje i njihov glas i kada se uređuju ulice u njihovom kraju, i kada se odlučuje o investicijama u njihovom gradu, državi. Imaju šta da kažu i kad je u pitanju obrazovanje, kultura, sport, znam da bi volele da nam i politika i mediji budu bolji.

Ali kako i kada? Kad ustanu ujutru prvo spreme sve i svakome pa onda sebi, potom idu na posao gde moraju da odgovori izazovima i zahtevima svojih šefova, potom dolaze kući sa naramkom kesa da spreme ručak. A treba dovesti decu iz škole, odvesti sina na trening, spremiti nered u stanu… I tako svakog dana.

Zorana Mihajlović: Nismo rođene samo za varjaču i kecelju 07ThinkstockPhotos 47065903

ŽENE žele da se čuje i njihov glas. Da njihova deca od malih nogu u odbaništima i školama razgovoraju o ravnopravnosti dečaka i devojčica jer ćemo tako imati manje nasilja. Žene ne žele da ih niko omalovažava, da ih poslodavci pitaju kad planiraju da zatrudne. Neće da žive u strahu da će ih gazde kazniti jer su zatrudnele i prebaciti ih na lošije plaćeno radno mesto. Ne žele da ih biraju po fizičkim proporcijama, već po znanju i sposobnostima.

Žene žele da budu na mestima gde se odlučuje. Žele da donose odluke o budućnosti Srbije, o bezbednosti, o pitanju Kosova, odnosima sa Republikom Srpskom, regionom, Evropom, svetom. Žele da dele breme i teških i lakih odluka. To je pravo žena, da biraju i da odlučuju.

Nisu žene rođene u kecelji i sa varjačom, kao što ni muškarci nisu rođeni u šefovskoj fotelji. I žene i muškarci su rođeni da budu ravnopravni, da imaju iste šanse. Nije rodna ravnopravnost ni feminizam, ni seksizam, već način da se ravnopravost koja tako ponosno stoji u našem Ustavu bude sprovedena u svakodnevnom životu. Nije Srbija ni prva ni poslednja koja ima problem u rodnoj ravnopravnosti, ali Srbija je spremna za iskorak.

ZNAM da i muškarci žele jedanke uslove za sve. I ne može ovo bez muškaraca. Jer čemu budućnost ako polovina našeg stanovništva ne može da se probije do posla, hoćemo li i dalje da ćutimo što su žene manje plaćene samo zato što su žene.

Ovo je zakon koji osvaja slobodu. Koji menja sutrašnjicu. Ovo nije zakon jedne stranke. Ovo je zakon kulture, vaspitanja, moderne i evropske Srbije.

Zato kod pojedinaca izaziva otpor. Ali žene znaju da niko ne treba da se plaši njihovih prava i sloboda.

Zato, podržite Zakon o rodnoj ravnopravnosti.

Izvor: Novosti

PODELI